Biti OSI, a učesnik/ca u saobraćaju, bilo da ste vozač, stranka u taksi vozilu ili pješak na ulici, veoma je, izazovno, odgovorno, a katkad i rizično u odnosu na trenutno stanje u saobraćaju kod nas.
Dakle, pristupačnost javnog saobraćaja podrazumijeva pristupačna sredstva javnog prevoza, pristupačne objekte, autobuske i željezničke stanice, aerodrome, luke, saobraćajnice i druge javne prostore koji su namijenjeni saobraćaju, informacije o prevoznim sredstvima i linijama, informaciono-komunikacione tehnologije koje pružaju i omogućavaju korišćenje usluge saobraćaja. Ono se tretira na istoj ravni garancija kao što je pristupačnost fizičkog okruženja, informacija, komunikacija i tehnologija. Stepen ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom u oblasti javnog saobraćaja, zavisi od pristupačnosti okruženja, dok aktivnosti i vidljivost OSI u društvu zavisi od nivoa pristupačnosti prevoznih sredstava i usluga u oblasti saobraćaja.
Zakon o bezbjednosti, organizaciji i efikasnosti željezničkog saobraćaja;
Član 54 stav 3. Na željezničkim stanicama i stajalištima pristupi vozovima za prevoz putnika izvode se tako da omogućavaju što lakši pristup putnicima i licima sa invaliditetom.
Projekat „Imam i ja prava da se krećem“ bavi se povećanjem fizičke dostupnost saobraćaja i javne saobraćajne infrastukture osobama sa invaliditetom, uz informisanje i podizanje svijesti javnosti i zagovaranje za ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom za lakše korišćenje usluga prevoza i saobraćajne infrastrukture.
Kroz projekat želimo povećati razumjevanja javnosti o preprekama sa kojima se suočavaju lica sa različitim vrstama invalidtiteta tokom svakodnevnih aktivnosti, a posebno u saobraćaju.
Projekat „Imam i ja prava da se krećem“ sprovodi NVO Multimedijal Montenegro (MMNE),a finansiran je od strane Ministarstva kapitalnih investicija.